Генерација Срба која би да раскрсти са Заветом

ludak

Колико временски траје један завет? Да ли је завет орочен и кад истиче? Да ли се заветно дрво сече и у којим случајевима?

Сва ова питања министарка и њен премијер би свели на легенду и мит, атеисти би свели на сујеверје а комформисти и равнодушници на самооправдање да „сила Бога не моли“, заборављајући истовремено да „Бог силу не воли“ и плаћа и сили и онима који јој се безусловно покоравају по заслузи.

Период комунизма је био период сечења записа, заветних дрвета. Како су прошли они који су секли записе може се свако распитати у свом окружењу. На друштвеним мрежама је већ почела реминисценција, подсећање на судбине оних који су поништавали завет са Богом, тј. секли заветно дрво.

Олга Марић из Крушевца каже:Знам непокреног човека код Крушевца чији су родитељи случајно посекли храст запис. Заиста није сујеверје никакво. Велико проклетство.

Свештеник Лазар Секулић има своје искуство: -Лично знам две угашене куће чији су чланови учествовали у сечи записног дрвета. Што је најгоре, дрвосече су су најпре посахрањивали сву своју чељад, па су на крају и они помрли.

И тако, док православна јавност јадикује због прекида Завета са Богом и сечења записа на Савинцу, на другом крају Србије се окупио црквени одбор и по кратком поступку -фик, и исекао запис. Дрво је дотрајало, дотрајао и завет.

zavvet

Сечење је без много ларме извршено у порти цркве Св. Петра и Павла у Матејевцу. Ни овде народ није равнодушан по том питању. Тако Драгослав Голубовић каже: -Сазнаће се, брате, ко је то зло починио. А зашто? Па, пустиће га наш драги Господ да то сам објасни. А, Весна Вушковић каже: -Боже, ужас! Ко је имао смелости да ово уради?

Да ли је црквени одбор имао легално право да исече запис под изговором изградње звоника, ако је запис заветно дрво, ако значи полагање завета између Бога и човека, ако се човек заветује пред њим на верност Творцу и крст-запис на дрвету постаје симболични печат тог завета?

Записи су завештања предака. Они су заветним дрветом обавезали своје потомке да чувају овај завет између Бога и човека. Своје потомке су, истовремено, завештали Богу и Његовим светима да их чувају и бране дотле, док се потомци држе завета. Отуда је, управо, смисао завета да буде вечан, да не буде орочен. Завет се, по правилу, сваке године обнавља, а не поништава. Светиња записа отуда има смисла, и отуда њено лековито својство да се у многим приликама пред записима молило, некад су се под записом у селима без цркве венчавали младенци, крштавала деца, и обављали други црквени обреди. Људи са здравственим тегобама су ноћу на запису остављали одећу, верујући да ће им то донети излечење. Под знаком питања је, онда, виши циљ, изградње звоника, нарочито ако је то у брзини, са нервозом, одлучено, да би се створили комфорнији услови за прославу и званице, у циљу постављања црквеног звона, освећења цркве и прославе Петровдана. Због навале новотарства у Српској Цркви, и општеприсутних показатеља да новотарци не поштују светињу, мало је поверења остало према неким црквеним институцијама.

Сечење ових дрвета је, у ствари, испит за генерацију данашњих Срба да се покажу -ко је вера, а ко невера. Јер, претходна генерација, током времена црвених буржуја, показала се као недостојна на многим испитима, када су комунисти бесомучно секли записе, а бивши верници ћутке прелазили преко тога „да се не би замерили властима“.

Срби су заветни народ, који у сваком времену има прилику да са Богом обнови или наруши завет. Из тог разлога се дешава да они који наруше завет, напустивши Косовски бој, касније изгубе и Веру и одричу се Српства. Човек кад изда кума, постаје страшљива травка. Како ли му је кад изда Бога? Тако су се и муслимани, и унијате и комунисти и адвентисти одрицали Српства, и постајали Југословени, Бошњаци, Монтенегрини и Македонци. Сада исто да чине и глобалисти и екуменисти.

Отуд и наша жеља, да сечења заветних дрвета буду само знак за узбуну и освешћење, за повратак себи, за сазнање да смо се као народ упутили на погрешну трасу, а не симбол потпуног пада српског народа, издаје и отпадања од Бога.

kontejner

Данашња генерација Срба лишена основног људског достојанства, баца светињу у контејнер. Сусрет Богородице са сиротом женом која тражи храну по контејнерима. Није очекивала да пронађе духовну храну! Фото – Бранислав Бацковић

 

„Ова је земља бедем хришћанства“. Тако писаше прађедови твоји из Милошевог Устанка православном цару руском када искаше од њега помоћ.

Тако Срби, прађедови твоји, схватише и назваше ову Божју земљу, ову твоју очевину и дедовину, Србине брате.

Преко хиљаду година ова земља је била бедем Хришћанства. Преко хиљаду година на њој је крст Христов час уздизан, час обаран. Но и кад је обаран од кривовераца, крст Христов скриван је у срце народно и тамо се сијао и блистао. У љутим временима робовања Срби су га скривали тамо где лопов не краде нити разбојник отима, скривали су га често али никада издали. (Свети Николај Жички)

Извори: ТРАЖИ СЕ ЛУДАК! Зорана Михајловић плаћа 150.000 динара за сечу записа у Такову,
Александар Вучић против Записа, Храст-коалиција против Вучића, Фејсбук

Фб страница Братства светог Доситеја

 

Advertisements

Једно мишљење на „Генерација Срба која би да раскрсти са Заветом

  1. Ово што чине режимлије не води добру а и народ ћутке посматра што је још горе.Док су били комунисти на власти могло се и разумети ћутање али сад нема оправдања и бојим се да ће се праведни гњев Божји на све обрушити.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s